Rez

Žmu je jedini čovek na svetu koji je zbog prevelike sreće zaglavio u bolnici. Svaka bajka treba da počne sa: bio jednom jedan princ. Ili bila jednom jedna princeza. Naša bajka počinje sa: bio jednom jedan Žmu koji je zbog prevelike sreće što je postao tata – zaglavio u bolnici. Jer smo mi takva porodica. Svuda idemo zajedno. Pa i u bolnicu. – Znam da … Nastavi sa čitanjem Rez

Ljubav u doba nespavanja

Već treću noć zaredom Žmu i ja se srećemo u hodniku oko pola 2h. Pomalo ličimo na one pse ovčare iz crtanog filma. „Zdravo, Rale. Zdravo, Fred.“ Roditeljstvo nas je pretvorilo u docimere. Otprilike dvadeset osmog dana otkako se Lazar uselio u naše živote – spavali smo. Ja sa buđenjima za hranjenje, Žmu sa jednim Kalininim buđenjem – „Mama, mama, mama.“ Spavamo u odvojenim sobama … Nastavi sa čitanjem Ljubav u doba nespavanja

Niko živ na ovom svetu ne bi umeo da izmisli nešto toliko lepo

Da sam te izmislila, imala bi ravnu plavu kosu ili crne lokne. Tvoj nos bi bio pravi – mirisao bi prolećne mirise i osećao dobre ljude. Na ove druge bi te na vreme upozoravao. Usne bi pratile liniju misli. Govorile bi samo ono što ne može da povredi ni tebe ni druge. Prstima bi doticala tuđa srca. Da sam te izmislila, verovatno bi se budila … Nastavi sa čitanjem Niko živ na ovom svetu ne bi umeo da izmisli nešto toliko lepo

Pravo iz porodilišta kao da to nije ništa

Pišem ove reči „pravo iz porodilišta kao da to nije ništa“. Držim svoje dete u rukama iako su mi sve sestre savetovale „da sačuvam snagu i da ga ne navikavam na ruke“. Prvo jutro posle carskog reza probudila me je sestra oštrih crta lica i uz „dobro jutro” tutnula toplomer pod mišicu. Kroz prozor porodilišta gledala sam kako sviće. Odeljenje intenzivne nege je mirno u šest … Nastavi sa čitanjem Pravo iz porodilišta kao da to nije ništa